Psi i ljudi
Trčao sam, kao pušten s lanca,
Hvatao muhe u letu,
Namirisao nečije govno
Pa se sjetio
Blaženog osjećaja
Koji zastruji kičmenom moždinom
Kada sebi ližeš šupak.
Pružio sam se na travu
Koliko sam dug i širok.
Bilo je hiljadu razloga za sreću
Ali se u meni rodila
Spontana odluka
Da ovog sunčanog dana
Budem bezrazložno sretan.
Onda sam ustao
I nemajući zacrtan svoj pravac
Krenuo za dvojicom tužnih starih pasa.
Jedan je pričao o trideset i šest
Sadnica koje je izbrojao
Između dva mosta.
Više ih nije bilo,
A ja u tome nisam vidio razloga
za zabrinutost.
Pa i mi smo sad tu
Između ta ista dva mosta.
Pa ćemo nestati, možda brže nego
Trideset i šest sadnica i nikada više
nećemo hodati tuda.
Onda sam ugledao kuju
Onako napirlitanu, nacifranu i nadmenu
Koja je na uzici vodila takođe dotjeranu
Djevojku mojih godina.
Djevojko, zovnuo sam je.
Htjedoh joj pričati o suncu, travi,
Mirisima iz prodavnice mesnih specijaliteta,
O dvojici tužnih pasa koji prijevremeno
oplakuju svoj nestanak.
Ona mi je potrčala u susret, radosna
Što, eto, stvari ne prestaju da se dešavaju
U njenom odsustvu.
Kuja je grubo povukla uzicu
I između nas dvoje ostvarila zacrtanu distancu.
Svi su, popodne, nestali.
Zatvorili su se među zidove.
Pljesnuo sam dlanovima i zamolio ulicu za ples.
Noć je sišla s trona, preobukla se i čestitala
Prosjacima, klošarima i lutalicama koji su
Slavili još jednu pobjedu života.
Tekst objavljen 23. Feb. 2008. u 1:32 u kategoriji Nesvrstano. Komentare možeš pratiti i preko RSS 2.0 'feed'-a. Možeš ostaviti komentar ovdje ili 'trackback' na svojoj stranici.
February 23rd, 2008 at 10:33
Bravo majstore, bravo majstore!!!!
Da da, lizati svoje dupe je podcenjena kategorija. A životna.
Jer il drugima il sebi.
Pitanje je sad!
February 23rd, 2008 at 18:20
pred mjesec dana mi je uginuo pas, moj najblizi i najdrazi prijatelj. isto toliko vremena uglavnom razmisljam o njemu, baveci se njegovim mislima s nadom da im se tijek nije prekinuo. samo preselio. tvoj je post nevjerovatna reakcija. odusevljena sam kao obicno. lipi pozdrav:)
February 24th, 2008 at 1:15
Etotako, joj samo da znas koliko studiozan pristup ja imam kada je lizanje u pitanju…
a prodati/kupiti sebe sebi/od sebe je skroz zajebano, jer nema lukavstine i bezobrazluka samo na jednoj strani. zato ljudi linijom manjeg (kicmenog) otpora zavrse u tudjoj guzici. 
Prema, to je onaj crni sa slika? Ako jeste, bio je to uistinu sretan pas. Sve je ispalo potaman u njegovom psecem zivotu. Kajanju i ostalim ljudskim zavrzlama tu mjesta nema. Pozdrav tebi.
February 29th, 2008 at 14:37
Svaka čast,,druže stari