Doboj, Šangaj, Bombaj (edited version)
Uvodna napomena: Mene ovaj post čini prilično depresivnim. Ono, pisao sam ga sam sebi, i nemam pojma što ga sa vama dijelim. Sevdah volim i slušam, izvornu muziku ne volim i ne slušam. Turbofolk isto tako ne slušam niti ga volim, ali ga tu i tamo čujem, mnogo češće nego što bih želio. Sefardi su neizostavan dio be-ha prošlosti i njenog identiteta, kao uostalom i Romi, Iliri, Bošnjaci, Srbi, Hrvati, Slovenci, Mađari… Dokaz su da Istok nije svima Istok, niti je Zapad svima Zapad. Islam se dijeli (će se podijeliti) na sedamdeset i tri frakcije. Samo je jedna (će biti) na Pravom putu. Svi unutar tih frakcija misle da su oni u pravu. Pisaću možda nekad i o Gorskom vijencu (fuj fuj), Tomsonu (neko i to voli), Šabanu Bajramoviću (legendi) itd. Šta sve stane u post o progresu turbofolka u Bosni i Hercegovini, za ne povjerovati. Postujem ovo, zapravo, zato što Rose (prema.blog.hr) ima komentar na tekst koji slijedi…
Hajde da kažem koju o muzici kao komadiću našeg bosanskog identiteta. Dalje »
