Sretna Nova godina, devedeset i neke
Mrzio sam zimu. U čitavoj kući imali smo samo jednu peć. Pa smo starci, buraz i ja spavali u kuhinji, na spužvi koja je bila pokrivena kariranim čaršafom. Stari je hrkao kao i sad. Stara se stalno okretala. Burazu to ništa nije smetalo, ili se i on samo pravio da spava. Ja sam bio budan. Zamišljao sam scenu kako ubijam pedeset četnika koji su zarobili Tajči. Onda bih je pogledao onim Silvester Stalone pogledom i ona bi, uprkos velikoj razlici u godinama, odmah pristala da se uda za mene.
Kada bih je oženio, pustio bih neki drugi film u glavi. Spasio bih je opet, ali bi neki četnik umirući pucao u mene. I tako bih umro na rukama voljene žene. Ne znam šta bi se događalo s Tajči nakon moje smrti. Nekada bih pustio da ona pogine. Onda bih tiho u noći oplakivao njenu smrt. San bi, na kraju, pobijedio strah od noćnih zvukova, lopova koji se šetaju oko kuće i granate koja bi me ubila u snu…
Stavarno sam je mrzio. Mirisala je na čorbu od krompira i ribljih konzervi iz humanitarne pomoći. Zavlačila se u moje, par brojeva veće, ružne duboke cipele. Od nje su me bolila oba uha. U kombinaciji sa nekim od moja tri krajnika.
A snijeg, njega sam volio. Volio sam i skije koje su mi poklonili rođaci nakon što su zdunuli u Njemačku. Iako su mi pancerice bile okraćale, pa su mi nožni prsti trnuli u njima, dok sam u dvorištu rekonstruirao pobjede Alberta Tombe. Volio sam osjećaj sigurnosti i distancu od svega ovozemaljskog kada bih, zavučen u iglu od snijega zgrnutog s pločnika, maštao o Eskimima.
Bio je zadnji dan decembra. Starci su se od ranog jutra počeli derati jedno na drugo. Više sam volio da se svađaju, nego da ne pričaju jedno s drugim. Jer se onda komunikacija među njima, svedena na minimum, odvijala preko mene:
” Mama je rekla da treba nacijepati drva.”
”Reci joj da ću danas otići do grada da uzajmim neke pare.”
”Tvoj otac je pravo đubre.”
Cijeli dan sam morao provesti u kući. Zato što se u drugim kućama slavila Nova godina. Zato što su druga djeca dobivala neke glupe poklone. Zato što se neki blesavi, srećni izraz gnijezdio na licima njihovih roditelja. Čekao sam da počne iduća godina, pa da opet mogu biti isti kao i drugi. Barem prividno. Bilo me je stid, jer mi ta promjena datuma nije predstavljala ama baš ništa.
Stara je preko dana skuhala pola pileta (ko zna kako je došla do njega), a onda ga zapekla u rerni sa dosta krompira. Napravila je neke kolače koji su mirisali na mlijeko u prahu.
Navečer smo se poredali ispred televizora. Ispred nas je na stolu bilo sve što je stara naspremala. U čaše nam je svima nasula sok od zove. Stari je iz regala izvadio bocu nečega, koju nam je poklonio tetak. Stara se naljutila. Boca je, izgleda, bila namijenjena nekom doktoru koji bi došao do narkoze potrebne da se operiše moj treći krajnik. Počeli su se svađati. Stari je razbio bocu o zid, a stara je prevrnula sto. Ja sam ga ispravio. Vratio sam krompir i polovicu pileta u kiri. Supu, sok i smrdljivu tekućinu iz razbijene boce sam pokupio prljavom krpom. Buraz je otišao u kuhinju na spavanje. I stara je. Stari je smotao cigaru i izašao napolje. Ja sam sjeo za sto. Otkinuo sam batak i pojeo ga.
Laknulo mi je. Znao sam da je i njima, kao i meni, bilo teško da se pretvaraju. Farsa bila gotova. Napolju je zapucalo. Rafali su se smjenjivali. Nestalo je struje. Ponoć je. Vrijeme da se spava. Svi pod glavu, il’ šapu il’ ruku. Sutra je novi dan. Nova godina. I nova nafaka. Sutra se ne moramo pretvarati da smo sretni.
Nekad mi se čini da samo ti još iskreno pišeš ove dnevnike.
Pozdrav
Comment by dulchineja | 31/12/2007.
I odma za batak
Svega ti dobrog prijatelju!
Comment by etotako | 31/12/2007.
…pijani daidza hoce da povraca, stara se godina nikada ne vraca…
Dovrsi svoja sabrana sjela.
Insceniraj vlastitu smrt.
Objavi sabrana djela.
Pokupi lovu.
Ispari se na Tahiti ili kud se vec ide u takvim slucajevima.
Gledaj zalazak sunca, drkaj po gitari i pij kahvu sa Elvisom.
Comment by MoodSwingeR | 31/12/2007.
Sjajan tekst. Svaka cast. A pucalo je i neku noć, k’o 1993. godine.
Samo bataka nadam se nije nedostajalo.
Pogotovo ako je na vakat bila zimnica u preduzeću
Comment by Kristina | 2/01/2008.