Malo konjak, malo Akineton
Kao trenutak od kojeg počinje ova priča, izabrao sam onaj u kom sam ugledao tri buhe na Alminoj glavi. Dvije su se nešto zadeverale jedna oko druge, a treća je bila u nekom svom filmu. Gledao sam ih čitavih par sekundi i pokušavao dokučiti smisao u njihovim kretnjama i položajima. Kako shvatiti ljudski rod, kada ne mogu skontati buhe? Šta je to toliko zanimljivo, što je one dvije privuklo jednu drugoj, a što nema ona treća?
Alma je mentalno zaostala djevojčica. U puno većem zaostatku nego što bi joj trebalo da ne spozna u kakvoj bijedi živi, a da opet bude i toliko sretna. Donijela je neki bukvar, šta li, i sjela pored mene. Prstom joj pokazujem rečenicu:
TRI PRIJATELJICE PRIČAJU.
”Šta ovdje piše?”
”T, r riba, i, p puž, r riba, ihihihi, j, aaaa, t, e, l, j…”
”To je slovo lj… lj kao ljubav. L i J se vole i uvijek kad su zajedno, drže se za ruke.”
”Hahahaha.”
”Hajde, čitaj.”
”T, r riba, i, p puž, r riba, i, j, ahahahaha, t, e, l, j…”
”Nema veze, hajde dalje…”
”I, ć, nije nije, c, e, p puž, r riba, i, ovo je č, aaa, j kao ljubav, uuuuuuuuuuuuuuuuu.”
”Dobro bona. De mi sad reci, šta tu piše?”
Sliježe ramenima.
”Ne znam… Hahahahaha.”
Ispraznili su kante i treba donijeti šljunka. Konačno. Silazim sa praznim kantama sa trećeg sprata. Alma trčkara oko mene. Već mi lagano piči po živcima njena bezgranična pozitiva…
**
Radio sam svakakve poslove. Najčešće na miješalici. Znam zamijesiti beton, malter, glazuru… I znam to istresti u kolica ili u kante i uzgurati uz skelu (u prvom slučaju) ili uznijeti na neki sprat koji nije ni prvi ni drugi, eventualno je treći (drugi slučaj). I znam uživati u rijetkim trenucima na tim poslovima kada se ne nađe kogod ”pametan” da me jebe u zdrav mozak. Takvi uvijek imaju ruke vezane na leđima, ili na guzici, ne znam koji im je to fazon.
U komšiluku me redovno zovu kada treba prenositi namještaj koji je zreo za presvlačenje. Lokalni hamal. Ali mi zato daju petaka da popijem sok.
Par minuta sam konobario, da se ne lažemo. Samo što sam preuzeo drugu smjenu, u kafić ulaze dvojica seljačina. Jedan ”priča na mobitel”. Sada imam problema da dočaram njegov mongolski naglasak: ”Burazeru, evo me u Srebreniku. Imaš li kad da skoknemo do Odžaka po ono… Dvije kraće kafe, momak.”
Napravim i donesem. Okrenuo sam leđa i napravio sam dovoljno koraka da ga ipak mogu čuti kada je kazao, nekako podrugljivo i s visoka: ”Ovo ti kraća…”
Okrenuo sam se i bez riječi im prišao. Pošećerio sam njegovu kahvu, jer ne volim gorko. Popio sam je, onako vrelu, u cugu i pljunuo mu u šolju. ”Eto ti sad kraća, pička li ti materina, mene si naš’o zajebavat…” I dobijem otkaz.
Tog dana su me zovnuli da uznosim šljunak na treći sprat, jer u jednom stanu (u kojem živi Almina luda obitelj) treba izliti ploču u wc-u. Komšinici ispod njih je curilo s plafona u kupatilu, pa je platila komunalcima da razvale pločice, a mojoj ekipi da polijepimo ljepenku i izlijemo tu ploču.
**
Hrpa šljunka iza zgrade je magnetnim djelovanjem već privukla dvojicu klinaca sa plastičnim bagerima. Mirza i Mahir. Pametna i draga djeca.
”Eko, Eko…” Dotrčala je Alma. Kada su saznali da je pijesak ”njen”, pokupili su igračke i udaljili se od šljunka kao da ga je nevidljivi alkemičar u trenu pretvorio u hrpu govana.
”Evo ti marka, idi u prodavnicu kupi sebi čokoladu.” Nalazim načina da je se bar nakratko kutarišem.
Napunio sam kante, okačio ih na produžetke koji mi rastu iz ramena i krenuo. Alma je Aišicina kćerka. Aišica je luda. Luda joj je i mater koja takođe živi u stanu. Za Alminog oca se ne zna ko je. Pidži iz Babunovića, koji je takođe lud do daske, tvrdio je da je dijete njegovo. Jednom nam je ispričao kako je jebavao Aišicu u vagonu. Kaže da ima pičku malu k’o dženarika. Jednom, kad smo bili klinci, Pidži je drkao u ulazu da nam pokaže kako se to radi, a mi smo kod kuće mazali kriške kajmakom i donosili mu da jede. Iz kurca bi mu izašlo nešto bijelo, za što sam puno kasnije, iz prve ruke, saznao o čemu se radi. U istom stanu živi i Zaim, Almin daidža. On je šizofreničar i najnormalniji je od njih. Par puta je znao popizdit’ pa su dolazili hitnom da ga voze u Kreku, a u biti je dobar i nije agresivan. Zaim mi je jednom, zato vam ovo pripovijedam, došao s krivom od sulunara.
”Nemere ući u zid.”
Dok sam je sređivao kombinirkama, nasmijao se i rekao:
”I ti piješ Akinetone? Skoro mi ih je doktorica ona nova propisala. Joj jesu dobri. Aišica se napije konjaka i popije cijelu tablu…”
Da sad ne ulazim u priču o svojoj ekperimentalnoj fazi u kojoj sam dokučio Akineton. Jebote, kako me iznenadio. Slučajnost, sto posto? Ali, i prije sam kontao da ti šizofreničari znaju nešto što je nama normalnim ljudima uskraćeno. Do dan danas veze nemam da li je tada imao kakve informacije o mom ‘’samotretmanu” tim jebeno opasnim tabletama. Uglavnom, od tada sam hemiju batalio skroz na skroz…
**
Dovukao sam se do trećeg sprata. Alma pije mlijeko iz kokakoline boce od pola litra. Pored nje sjedi njen mali retardirani brat za kojeg nisam znao da postoji. Aišica se tek probudila i priča mi kako se napila u Sladnoj na koridi. Ignorišem neopisiv smrad koji dolazi iz stana i ovaj život… Izdržao sam. Ploča je gotova. Još da se zakrpi plafon u stanu ispod. Alma i dalje skakuće oko mene. Nacrtao sam joj puža u svesci i od tad me se još više dovezala.
”Alma.”
”Ca je Eko?”
”Idi vidi ima li me gore.” Pokazujem joj na treći sprat. Poslušno dijete je odmah otrčalo. Još malo. Tek toliko koliko mi treba da skontam još jedno. Ja sam normalan i treba da živim u skladu s tim…
”Nema te goje, Eko… hahahaha.”
”Onda mora da sam dolje…” Nisam ni izgovorio, a ona je otrčala.
E vala Terse, imas oko za sliku, nema sta.
Aferim.
Comment by Bosanscki | 11/09/2007.
A i bend je dobar. Vuce malcice na jazz fusion, to istrazujem u zadnje vrijeme. Posebno bendove u kojima sviraju Chick Korea, John Mclaughlin, Al Di Meola, Wayne Shorter, Steve Smith…
Zivio!!!
Comment by Bosanscki | 11/09/2007.
Ponekad se čovjek, poput putnika u autobusu za Podhrastove, mora fizički uhvatiti za normalnost da ne bi ispao iz nje.
Zanima me da li si se ti morao pridržavati za nešto.
Meni je McLaughlin Trio vazda predstavljao zvučnu kulisu za Tuzlansko-Podrinjski kanton. Pojma nemam zašto.
Comment by MoodSwingeR | 12/09/2007.
Jesam, i jos uvijek se drzim. To nesto se, originalno receno, zove Allahovo (swt) uze… Jedino tako mi svo ovozemaljsko ludilo ima nekog smisla.
McLauglin mi je posebno dobar sa bendom Shakti, spoj jazza i i ndijske muzike.
Comment by Bosanscki | 12/09/2007.