…und Lola rannte (Savage - II)
Ja vie nisam bio sa njom u sobi. Ili ona nije bila sa mnom, svejedno, iako nam su se tijela doticala.
“Mislim da je bila devedeset i ?etvrta…” - otvorila je davno zakra?unatu slavinu sje?anja i ona su se razlila po sumraku - “Nisam sigurna, ali tako mislim. Znam da je bilo ljeto i da je bilo uasno vru?e. Sje?am se da sam stalno plazila jezik da se rashladim, zamiljaju?i da sam cuko. Nije bilo vode, nije bilo struje, nije bilo hrane, nije bilo ni?ega… ali meni nita od toga nije nedostajalo. Nedostajala mi je samo jedna stvar - igra.”
“?eznula sam za igrom vie nego za suncem, a i njega sam bila eljna, jer nam nikad nisu dali da budemo ispred haustora due od pet minuta. Na ulicu, sa druge strane, nismo smjeli… tamo niko nije smio, jer je tukao snajper. To sam ljeto stalno istr?avala pred vrata i kiljila u sunce, zamiljaju?i da sam na plai i da ?ekam tatu da mi donese sladoled.”
