Ljubav nije za vas - II
“Žar je sad najbolji.” - kaže mi Alfie, mnogo godina poslije - “Požuri, dodaj mi te sudžukice.”
“Evo, Alfie” - dodam mu prve komade sa pladnja na kom su uredno poslagane beživotne forme mesa. U uši mi uskoči veselo cvrčanje mesa na vatri, a u nozdrvama zaigra miris pečenja, skoro pa genetski kodiran appetizer još od vremena Altamire.
“Alfie” - dosjetim se - “A šta sa onima koji ne jedu meso. Jesi li spremio nešto i za njih?”
“Naravno. ” - ne da se smesti - “Imam i za njih nešto jako dobro: tofu-gljive.“
“Tofu-gljive?” - podignem lijevu obrvu.
“Aha.” - odgovara on nehajno, dok šejtanski obigrava oko vatre, razmahujući kartonom i ushićeno posmatrajući žeravice koje frcaju na sve strane. Valjda ga one podsjećaju na rodni kraj.
“Skloni se.” - kaže mi - “Ne razumijete se vi u ovo. Ovo nije za vas.”
“Za nas?” - čudim se.
“Da, za vas. Vas ljude.” - nastavlja on - “Puno toga nije za vas. Roštilj, politika, podmorska istraživanja… u stvari… ni ljubav nije za vas.“
