Ljubav nije za vas - I
“A da se igramo?” - predložio sam, onako iznebuha, bez povoda. Hodali smo.
“Kako? I čime?” - upitala je, podižući pogled sa asfalta.
“Mislima.” - odgovorio sam.
“Važi.” - složila se zavjerenički, pogledala me ispod oka i ugrizla mazno za donju usnu.
“Ovako…” - počeo sam – “Ako ti i ja više ne bi bili skupa, i ako bi ti, nekim čudnim sticajem okolnosti, mogla birati osobu s kojom ću, poslije tebe, biti, koga bi odabrala?”
“Hmmm.” - zamislila se – “A da li bismo ostali u dobrim ili lošim odnosima?”
“Pa, dobrim… Kada bi me voljela baš isto kao što me voliš sada, samo da ne možemo biti skupa, ali da, opet, možeš birati s kime ću biti…. koga bi mi odabrala?”
“To je tužno!” - pobunila se.
“Hm, pa jeste.” - složio sam se i požurio da je razuvjerim - “Ali, znaš… To je samo igra. Ne brini se.”
Sa lica joj je nestao oblak.
“Uh, pojma nemam.” - izvlačila se, dok je, žmirkajući na suncu, pokušavala uhvatiti moj pogled - ” Moram malo razmisliti. Hajde ti prvi.”
