Duša na Umoru (U Stambolu na Bosforu)
Duša mi je na Umoru. Pogleda ispod sebe, sagne se i upita:
“Umore, jesam li ti teška?”
“Nisi, Dušo, nisi.” - odgovara Umor.
“Aha” - kaze Duša - “A jesi li umoran, o, Umore?”
“To, Dušo, ne znam” - uzvraća Umor - “Ja sam umor koji smara sve živo i neživo, ali ne znam mogu li se i ja umoriti i, ako mogu, kada sam to umoran.”
“E, kad ne znaš” - zaključuje Duša - “Onda šuti i nastavi me nositi dalje.”
Umor šuti i nosi Dušu. Stignu oni tako do jednog proplanka i tu ugledaju Srce na Kamenu.
“Srce slatko, sta radiš?” - pita razdragana Duša.
“Evo, sjedim na Kamenu” - odgovara Srce - “Pao mi je jučer Kamen sa mene, pa sada malo sjedim i odmaram.”
Duša na Umoru zastade, i potom svi posjedaše i raspričaše se. Pričali su o Svijetu, Životu, onome sto ih zanima… Čak su se bili dogovorili da se razdvoje - Dusa i Srce su htjeli napraviti glumačku trupu, a Umor i Kamen su se željeli baviti muzikom. No, ubrzo su odustali od toga. Shvatili su da bi Srce u dramatskom zanosu naglim skokovima počesto razdiralo Dušu. Sa druge strane, Umor nije imao kuveta da zakotrlja Kamen.
Pa su tako nastavili svako svojim putem - Duša na Umoru, a Kamen na Srcu.
* * *
Sa televizora u drugoj sobi je dopirao glas koji je objašnjavao problem Duša na Umoru. Puno Duša ne vodi računa o svome Umoru i onda Umor iscrpljen izdahne. Zbog toga, zabrinuto je nastavljao glas sa televizije, treba voditi računa o svome Umoru i paziti da mu se nešto ne desi.
“E, moj Alfie” - pogledam ja u pravcu svog tersluka, koji igra domina - “Vidiš ti ovaj belaj. Ne zna se više šta je gore - Duša na Umoru ili Umor na Duši. Šta ti misliš?”
“A šta ti misliš?” - ne da se smesti Alfie, slažući domine - “Šta je gore: Umor na Duši ili Tumor na Mozgu?”
*MoodSwingeR svečano izjavljuje da u vrijeme pisanja ovog unosa nije bio na mehkoj šljivi niti na lahkoj drogi, sto je ohrabrujuće. Isto tako, ovo nije sanjao, dapače. Bio je sasvim budan, sto je već zabrinjavajuće.
