Duša na Umoru (U Stambolu na Bosforu)
Duša mi je na Umoru. Pogleda ispod sebe, sagne se i upita:
“Umore, jesam li ti teška?”
“Nisi, Dušo, nisi.” - odgovara Umor.
“Aha” - kaze Duša - “A jesi li umoran, o, Umore?”
“To, Dušo, ne znam” - uzvraća Umor - “Ja sam umor koji smara sve živo i neživo, ali ne znam mogu li se i ja umoriti i, ako mogu, kada sam to umoran.”
“E, kad ne znaš” - zaključuje Duša - “Onda šuti i nastavi me nositi dalje.”
Umor šuti i nosi Dušu. Stignu oni tako do jednog proplanka i tu ugledaju Srce na Kamenu.
