Prije svega, moram reći da sam odgojen tako da iznimno poštujem i uvažavam žene. S time nikada nisam imao problema i to mi nikada nije teško palo. Štoviše, mislim da su žene daleko superiornije od muškaraca. Čega god se prihvate, rade to uspješnije od nas, temeljitije su, manje sklone nepotrebnom riziku, izbjegavaju sukobe, koriste zajednički rad, poštuju tuđa osjećanja…
Muškarci, s druge strane, imaju biološki prilično ograničenu funkciju. Oplodnja, i to je to. Sve ono prije i sve ono poslije - bez toga se može. Žena može djecu donijeti na svijet, othraniti, odgojiti, izvesti na put, održati obitelj i cijelo društvo, sve sama. Sa muškarcem to može biti lakše (nekad i teže), ali prisustvo muškarca u tome svemu nije neophodno. Neophodno je samo u jednoj stvari. I to je ona stvar o kojoj mi stalno i jedino mislimo. Kako nećemo, kad nam je to svrha postojanja?
Dalje »
Objavio/la:
MoodSwingeR, 29. Apr. 2005. u 5:31 |
Nesvrstano |
1 komentar
Alfie se zaljubio. Smrtno. Ne jede, ne spava, ne zbori, gotov da ne diše… samo zamišljen bludi kroz prozor i uzdiše.
“Šta je bilo, Alfie?” - pitam ga.
On samo slegne ramenima i uzdahne.
“Hajde, pričaj mi o njoj” - nagovaram ga.
“Neću.” - povlači se on u sebe.
“Hajde ba, Alfie, nemoj biti takav.” - uporan sam - “De reci kako se zove?”
“Ne znam.” - odvraća ne gledajući me - “Još nismo pričali.”
“Hajde onda reci mi kakva je?” - ne predajem se.
Njegovo se lice ozari osmijehom…
Dalje »
Objavio/la:
MoodSwingeR, 21. Apr. 2005. u 19:02 |
Nesvrstano |
Nema komentara
Oksitocin i vazopresin su dva opskurna hormona stražnjeg režnja hipofize, malene žlijezde u podrumu naših mozgova, koja svojim prednjim režnjem, manje-više, kontrolira naš život. Decenijama su se pametni naučnici zamarali baš kompliciranim prednjim režnjem, jer su mislili da znaju sve što o hormončićima stražnjeg treba znati - oksitocin pomaže pri rađanju beba, a vazopresin od nas pravi male kamile tako što nam pomaže da zadržimo vodu, koju bismo u protivnom ispišavali nasmrt.
U knjigama od nauke tu se priča završavala. Brojni su opiti pokazali da, kad jednom uđu u krv, ti hormoni rade baš to što je napisano. Isto je tako bilo poznato da su građom preglomazni da iz krvi pređu u mozak, pa ih stoga u mozgu nema. Tačka. Sve dok…
Dalje »
Objavio/la:
MoodSwingeR, 14. Apr. 2005. u 5:40 |
Nesvrstano |
Nema komentara
Drago Sarajevo,
Ovaj dan, baš kao i svaki drugi, ne mogu provesti a da ne pomislim na Tebe. Nigdje nema Tvog kržljavog proljeća, nemoćno nabujale Miljacke ili bojažljivog behara koji će se lijeno razbaškariti po baščama tek debelo u maju. Ima daleko ljepših proljeća, znam, ali meni nešto, po običaju, zafalilo ono Tvoje. I zastalo u grlu.
Jeste, priznajem, teško mi je. Ponekad. I znam da sam loš ters kad ovo priznajem, pa šta? Nećeš se Ti mene odreći, nisi ni do sada. Naprotiv, uz mene si bilo onda kada mi je bilo najteže, a Boga mi, i ja uz Tebe. Od mene si napravilo čovjeka, upoznalo me sa, jednom po jednom, tajnama ljubavi, života, tuge, sreće. Naučilo si me svemu. Onome po čemu me vole i mrze, onome od čega živim, ovome što pišem…
Puno si toga otrglo od mene, ali mnogo više toga dalo. Hej, dalo si mi Alfie-ja, savjetovalo da kao ters hodam visoko uzdignute glave po čitavom dunjaluku. I ja, evo, hodam. Ne zastajem, jer ako zastanem, strah me da ću se skrasiti, da će mi se pod kožu uvući tuđi jezik, tuđe proljeće…
Pa što sam onda odlazio, pitaš? Otišao sam dugo nakon svega što Te pregazilo, onda kada su se vratili mnogi kojima si nedostajalo. Otišao sam, jer više nisam mogao izdržati. Znam da ćeš ti bez mene preživjeti, a ja bez Tebe, kakvo si nekad bilo, a u Tebi, kakvo si sada, ne bih mogao. Zato što sam ters. Ako Sarajevo može biti onakvo kakvo treba biti, jebeš takvo Sarajevo. U njemu za mene nema mjesta. Ja svoje Sarajevo nosim sa sobom.
Dalje »
Objavio/la:
MoodSwingeR, 6. Apr. 2005. u 6:44 |
Nesvrstano |
Nema komentara
“Hoču pjesmicu!” - cmizdri Alfie, skačući oko mene.
“Ma kakvu sad pjesmicu? Odakle ti to?” - čudim se ja.
“Ne znam kakvu. Došlo mi. Eto, hoču pjesmicu!” - dere se i dalje. (Od jučer, Alfie ne razlikuje Č i Ć. Ne znam šta se to desilo i ne znam do kada će trajati. Vidjet ćemo.)
“Ne znam ja, ba, Alfie pisati pjesme. Da znam, valjda bih do sada napisao bar jednu. A ovako…” - pravdam se.
“BOLI ME!” - prekida me Alfie, već zajapuren u licu - “JA… HOČU… PJESMICU… NAMAH!!!”
“Dobro, dobro” - smirujem ga ja - “Smislit ću nešto. Uh, jesi ters. Evo da probam.”
Pa krenem:
Dalje »
Objavio/la:
MoodSwingeR, 4. Apr. 2005. u 21:26 |
Nesvrstano |
Nema komentara
Duša mi je na Umoru. Pogleda ispod sebe, sagne se i upita:
“Umore, jesam li ti teška?”
“Nisi, Dušo, nisi.” - odgovara Umor.
“Aha” - kaze Duša - “A jesi li umoran, o, Umore?”
“To, Dušo, ne znam” - uzvraća Umor - “Ja sam umor koji smara sve živo i neživo, ali ne znam mogu li se i ja umoriti i, ako mogu, kada sam to umoran.”
“E, kad ne znaš” - zaključuje Duša - “Onda šuti i nastavi me nositi dalje.”
Umor šuti i nosi Dušu. Stignu oni tako do jednog proplanka i tu ugledaju Srce na Kamenu.
Dalje »
Objavio/la:
MoodSwingeR, 3. Apr. 2005. u 20:47 |
Nesvrstano |
Nema komentara
Već danima me Alfie spopada da mu malo rastabirim ove blogove. Opsesivan, a tvrdoglav, svakoga dana vješto nalazi vremena i načina da me podsjeti na ovo. (Zbog ovih osobina, a i zbog naglaska mu, sve češće nešto mislim da bi Alfie mogao biti Hercegovac.) Eto, u mladosti mi se nije dalo da se bavim taksiranjem, kasnije taksidermijom, ali sad evo ne mogoh izbjeći a da se ne pozabavim ovom taksonomijom.
Valjda ima neka podjela ovih blogova po dobro utemeljenim propisima, ali bijaše meni mrsko tražiti ih, pa ja blogove začas razbacah u neke vrste i podrvrste, onako kako sam ih ja doživio:
Blogovi tematski - ovi su blogovi posvećeni jednoj oblasti, recimo grnčarstvu, poeziji u dinsoaura ili uzgoju indijske konoplje. Oni su blogovi-djeca, čisti i nevini, tamo ljudi svojim konstruktivnim postovima uglavnom doprinose zajedničkom znanju i na njima se uvijek može nešto naučiti. Na njima niko ne izljeva dušu i ne lomi čaše (osim ako je, dakako, blog posvećen čašlomstvu);
Dalje »
Objavio/la:
MoodSwingeR, 2. Apr. 2005. u 20:44 |
Nesvrstano |
Nema komentara
Zapisi na ovoj stranici su zaštićeni. Vidi:
